145. годишњица рођења Милеве Марић - Ајнштајн Штампа
субота, 11 јул 2020 14:07

Милева Марић Ајнштајн (Тител, Аустроугарска, 19. децембар 1875 — Цирих, Швајцарска, 4. август 1948) српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, мајка троје дјеце, која је живела у сјенци једног од највећих свјетских научника, а о њеном научном доприносу још се полемише и није дата коначна истина. О детаљима њиховог заједничког живота и рада на нашим просторима мало се зна, а они су изузетно занимљиви и поучни.
Као прилог годишњици рођења наше Милеве Марић Ајнштајн објављујемо и један од радова са 7. Научно-стручног скупа одржаног 12. новембра у Бања Луци, под називом "Патенти Алберта Ајнштајна", ауторке Др Снежане Шарбох из Београда.




Патенти Алберта Ајнштајна – заштита интелектуалне својине
др Снежана Шарбох

Aпстрaкт: Иако је првенствено познат као теоријски физичар, Алберт Ајнштајн (1879-1955) је био блиско повезан и са проналазаштвом. Са једне стране, познато да је Ајнштајн своје прво запослење после дипломирања добио у Швајцарском заводу за интелектуалну својину, где је радио као патентни испитивач од 1902. до 1909. године. Са друге стране, испоставило са да је и сам имао смисла за креирање проналазака, слично свом стрицу Јакобу Ајнштајну. Ајнштајн је проналаске стварао у сарадњи са својим колегама Леом Силардом, са којим је радио на конструкцијама фрижидера, те Рудолфом Голдшмитом и Густавом Бакијем. Међутим, његови проналасци данас углавном немају посебан значај осим историјског. Једини изузетак представља Ајнштајн-Силардова пумпа без покретних делова, која и данас има примену. Ајнштајн је успео да добије укупно 22 патента у 6 различитих земаља, од тога 21 патент за проналаске и 1 за дизајн. Од 21 патента за проналаске, укупно 13 њих представља основне патенте, док су преосталих 8 њихови аналози.

Кључнe риjeчи: Алберт Ајнштајн, проналасци, патенти, Ајнштајн-Силардова пумпа.


Albert Einstein's patents – the protection of intellectual property

Abstract: Although primarily known as a theoretical physicist, Albert Einstein (1879-1955) was also closely associated with invention. On the one hand, it is known that Einstein had got his first job after graduation at the Swiss Intellectual Property Office, where he worked as a patent examiner from 1902 to 1909. On the other hand, it turned out that he himself had a sense for creating inventions, similar to his uncle Jakob Einstein. Einstein created the inventions in collaboration with his colleagues Leo Szilard, with whom he worked on the construction of refrigerators, and Rudolf Goldschmidt and Gustav Bucky. However, his inventions today generally have no special significance other than historical. The only exception is the Einstein-Szilard pump without moving parts, which is still used today. Einstein managed to obtain a total of 22 patents in 6 different countries, of which 21 patents for inventions and 1 for design. Of the 21 patents for inventions, a total of 13 represent basic patents, while the remaining 8 are their analogues.



1. Увод

Ајберт Ајнштајн (Albert Einstein, 1879-1955) без сумње представља једног од најзначајнијих научника у историји света. Он је превасходно познат као теоријски физичар који је формулисао специјалну, а затим и општу теорију релативности, на којима почива модерна физика. Поред тога, важне доприносе је дао и у објашњењу фотоелектричног ефекта, за шта је 1921. године добио Нобелову награду за физику, затим космологији, Брауновом кретању, термодинамици, фотолуминисценцији, фотојонизацији и многим другим областима. Поред тога је радио и на Обједињеној теорији поља, то јест обједињавању закона гравитације и електромагнетизма, али његови напори на томе нису били крунисани успехом [1].



2. Алберт Ајнштајн као патентни испитивач

Иако је првенствено познат као теоријски физичар, Ајнштајн је био блиско повезан и са проналазаштвом. Наиме, познато да је Ајнштајн своје прво запослење после дипломирања добио у Швајцарском заводу за интелектуалну својину (Eidgen. Amt für Geistiges Eigentum), где је радио као патентни испитивач од 1902. до 1909. године. Пошто се истакао у раду, 1906. године је унапређен у техничког експерта II класе. Међутим, сам Ајнштајн је посао патентног испитивача сматрао пре свега занатом, незахтевним, али добро плаћеним, који му је остављао колико-толико времена да се бави ономе што је била његова права страст – теоријском физиком [2]. Управо док је радио у Швајцарском заводу за интелектуалну својину објавио је низ својих најзначајнијих радова. То се посебно односи на 1905. годину, касније познату као Ајнштајнова "чудесна година" [1].


Слика 1 – лого Швајцарског завода за интелектуалну својину у периоду када је Ајнштајн тамо радио као патентни испитивач

У то време био је ожењен Милевом Марић Ајнштајн (Mileva Marić Einstein), која му је 1904. године родила првог сина, Ханса Алберта (Hans Albert Einstein). Међутим, Милева Марић Ајнштајн није била само Албертова супруга и домаћица, већ је према многим сведочењима имала и значајну улогу у научном раду свога мужа. Обимна литература која се бави овом темом њему улогу описује у распону од "катализатора" и "инспирације" Ајнштајнових идеја, преко особе која је обављала математичке прорачуне неопходне за потврду Ајнштајнових теорија, па све до коауторске, према којој је Милевин удео у настанку Ајнштајнових теорија у овом периоду једнак његовом, иако за то недостају непосредни докази [3,4,5].


Слика 2 – Милева и Алберт Ајнштајн


3. Ајберт Ајнштајн као проналазач

Међутим, Ајнштајн се није ограничавао само на улогу патентног испитивача, односно особе која врши испитивање пријава патената да би на основу њих одобрила или одбила издавање патента. Испоставило са да је и он сам имао смисла за креирање нових проналазака, слично свом стрицу Јакобу Ајнштајну (Jakob Einstein), који је патентирао више својих проналазака. Први помен о томе потиче из 1907. године када је Пол Хабихт (Paul Habicht), млађи брат ученика и пријатеља Ајнштајнових, Конрада Хабихта (Conrad Habicht) је изнео идеју да се направи инструмент за мерење малих електричних напона (до 0,0005 V), у чему су учешће узели и Алберт, и Милева. Жељени циљ су остварили на тај начин што су каскадно повезали више посебних електростатичких индукционих уређаја у један мултипликатор потенцијала, тако да се излазни напон могао мерити обичним волтметром [3]. Рад на овом уређају је трајао неколико година, а Ајнштајн је о овом проналаску писао у броју 7 часописа Physikalischen Zeitschrift 1908. године. Исти тим је наставио са даљим усавршавањем овог проналаска, кога су од милоште назвали "машиница" (Maschinchen), о коме је Ајнштајн поново писао у истом часопису 1910. године у броју 11. Међутим, иако је касније направљен прототип уређаја на коме су била извршена успешна испитивања, комерцијални успех је изостао, пошто је била компликована за руковање [6]. Иако се у литератури помиње да је овај уређај био заштићен швајцарским патентом CH35693A [4,7], испоставило се да то није тачно. Наиме, патентним испитивачима, што је Ајнштајн био у време настанка овог проналаска, у принципу није дозвољено да штите своје проналаске. Поред тога, провером одговарајућих база патентне документације је утврђено да је наведени патент био издат Паулу и Конраду Хабихту, али за сасвим другачији проналазак – четворотактни мотор (Viertaktmotor), за који је пријава била поднета још 1906. године, односно пре зачетка идеје о "машиници".


Слика 3 - "машиница", односно инструмент за мерење малих електричних напона

Период који је уследио после рада на "машиници" је био веома турбулентан како у Ајнштајновом личном животу, тако и у свету. Почео је рођењем другог сина, Едуарда (Eduard Einstein) 1910. године, уследио је прелазак целе породице у Праг, па повратак назад у Цирих, а онда је уследила 1914. година, током које је Ајнштајн прешао у Берлин, када је дошло и до почетка I светског рата. Упоредо се одвијала његова брачна криза, која је окончана разводом од Милеве Марић 1919. године [3,4]. Ајнштајн се у овом периоду углавном бавио теоријским радом и професуром будући да нема никаквих података који би указали да је радио на неком проналаску.


3.1. Сарадња са Леом Силардом

Ајнштајн се враћа проналазаштву после сусрета средином 1920-тих у Берлину са Леом Силардом (Leo Szilard), мађарским физичарем јеврејског порекла [8,9]. Иако је име Леа Силарда већини мање познато, он је такође био један од великана физике, а открио је ланчану реакцију у урану. Иако је Силард био двадесетак година млађи од Ајнштајна, испоставило се да су били одличан тим и да су сјајно сарађивали.


Слика 4 – Алберт Ајнштајн и Лео Силард

Међутим, њихова сарадња се није одвијала толико на пољу теоријске физике, колико у области проналазаштва. Инспирација за њихов рад је био један чланак у берлинској штампи о породици која се цела угушила услед расхладног флуида, а то је био гас амонијак, који је исцурио из фрижидера. Ајнштајн и Силард су желели да конструишу фрижидер који би био знатно безбеднији за коришћење и почели су заједно да раде на томе [8]. Велику олакшицу у заштити остварених проналазака представљала им је чињеница да је Ајнштајн, као бивши испитивач, умео правилно да састави пријаву патента, тако да нису морали да користе услуге патентних заступника, које никада нису биле јефтине и због тога су често недоступне самосталним проналазачима.

Њихов рад резултирао је са три различита модела фрижидера. Први је по конструкцији био сличан фрижидеру фирме Електролукс (Electrolux), с тим што је имао више радних флуида - бутан, амонијак и воду – који су међусобно размењивали топлоту. Овај патент су успели да продају управо фирми Електролукс, што се може видети из америчког патента US1781541A, који су пренели на Електролуксову ћерку фирму из Њујорка, САД [8,10]. Интересантно је да за овај проналазак нису добили немачки патент, иако су прво тамо поднели пријаву.


Слика 5 – заглавље и слика нацрта из америчког патента US1781541A

Други модел је користио притисак воде из славине, који је покретао пумпу која је стварала вакуум у комори фрижидера. У њој се налазио гас метан, који би због смањења притиска испаравао и тиме хладио комору. Овај проналазак су у сарадњи са фирмом Цитогел (Citogel) из Хамбурга чак презентовали на сајму у Лајпцигу [8,9]. Иако је конструкција овог модела била знатно једноставнија од конструкције првог модела, он није заживео у пракси, пре свега због слабог притиска воде у цевима у том периоду. Изгледа да овај модел нису заштитили патентом.


Слика 6 – други модел Ајнштајн-Силардовог фрижидера

Трећи модел је такође имао различиту конструкцију од претходна два. Садржао је компресор у коме се налазио течни метал, који је покретан помоћу електромагнетног поља, које је стварала наизменична струја која је протицала кроз намотаје обавијене око цилиндра. Захваљујући томе течни метал се кретао налик клипу у мотору и сабијао је гасовити расхладни флуид. Ова пумпа без покретних делова названа је Ајнштајн-Силардова пумпа. Сам уређај је одликовала изузетна поузданост, јер није имао покретних делова, а као једини недостатак се помиње бучан рад. За разлику од претходна два, овај модел је најдаље одмакао у испитивањима, која су потрајала неколико година, током којих је био израђен прототип, а чак је била планирана његова комерцијализација од стране фирме АЕГ, која је откупила немачке патенте [8,10], што се, између осталог, вероватно односи на патент DE555413C. Међутим, светска економска криза која је наступила у то време, као и прелазак на масовно коришћење фреона као расхладног медијума зауставили су даљи рад на овом уређају.


Слика 7 – слике нацрта из британског патента GB344881A (аналог немачког патента DE555413C)

Ускоро на власт у Немачкој долази Национал-социјалистичка партија која започиње прогон грађана јеврејског порекла, због чега су Ајнштајн и Силард били принуђени да избегну из земље, Силард у Енглеску, а Ајнштајн 1933. године у САД.

Иако су Ајнштајн и Силард своју прву пријаву патента поднели у Немачкој 16. децембра 1926. године, за њу им није био одобрен патент. Уместо тога, своје прве патенте су добили у Великој Британији и Сједињеним Државама и то су GB282428A и горе наведени US 1781541A. Слично се поновило и са следећим пријавама патената, јер су патенте добили у Великој Британији и Француској (GB282808A, GB284222A i FR647838A), али не и у Немачкој. Први патент који има је одобрен у Немачкој је био DE555413C, који су добили тек 28. јула 1932. године. Према неким ауторима [9] њих двојица су поднели више од 45 пријава патената у 6 земаља, али су за њих добили укупно само 19 патената.


3.2. Сарадња са Рудолфом Голдшмитом

Треба поменути да је током периода свог рада у Немачкој Ајнштајн такође добио и један патент – DE590783C – који је проистекао из сарадње са Рудолфом Голдшмитом (Рудолф Голдсцхмидт), немачким инжењером и проналазачем. Голдшмит је био плодан проналазач који се бавио различитим областима технике укључујући ту мењач за бицикле, радиотехнику, моторе наизменичне струје и друго. Он је упознао Ајнштајна 1922. године и наставио да одржава са њим пријатељство чак и после одласка из Немачке (Голдшмит је избегао у Енглеску). Њихово познанство је резултовало горе наведеним патентом за уређај, а нарочито за направе за репродукцију звука, код кога електрична струја изазива померање магнетног тела услед магнетострикције. Овај свој проналазак нису никад материјализовали, пре свега због неопходности да напусте Немачку. Иако је Голдшмит био заинтересован за наставак рада на развоју овог проналаска, то није био случај са Ајнштајном, а ускоро су се појавиле ефикаснији уређаји за репродукцију звука засновани на другим принципима који су потпуно потиснули потребу за овим проналаском [9,10].


Слика 8 – једна од слика нацрта из немачког патента DE590783C

3.3. Сарадња са Густавом Бакијем

Свој последњи проналазак заштићен патентом Ајнштајн је реализовао са Густавом Бакијем (Gustav Bucky), немачким радиологом јеврејског порекла, који је био познат по открићу такозване Бакијеве решетке, која је омогућила побољшање квалитета рентгенских снимака захваљујући смањењу расејавања рентгенског зрачења. После погоршања политичке ситуације у Немачкој, Баки је прешао у Сједињене Државе, a Ајнштајна је упознао када је лечио његову другу жену Елзу (Elsa Einstein) и спријатељио се њим [9,10].

Њих двојица су заједно поднели пријаву патента у Сједињеним Државама 1935. године за камеру која је имала средства за аутоматско прилагођавање интензитета светлости која пада на фотографску плочу или филм према интензитету осветљености окружења, а нарочито објекта који треба да фотографисати. За ове сврхе, између осталог, ова камера је садржала једну компоненту базирану на Ајнштајновим сопственим теоријским открићима - фотоелектричну ћелију (означену позивном ознаком 15 на доњој слици) - са механизмом за њено померање.


Слика 9 – детаљ нацрта из америчког патента US2058562A

3.4. Ајнштајнов патент за дизајн

Интересантно је да је осим патената Ајнштајн имао и један регистровани патент за дизајн (design patent) и то за женску блузу, који му је био одобрен 27. октобра 1936. године у Сједињеним Државама под бројем US101756S, a приказан је на доњој слици [9].


Слика 10 – нацрт из америчког патента за дизајн US101756S


4. Преглед Ајнштајнових основних патената, аналога и патентних фамилија

Иако је проналазаштвом почео да се бави знатно раније, још око 1907. године, Ајнштајн је био активан као подносилац пријава патената у периоду између 1926. и 1936. године. Резимирајући горе наведено, утврђено је да је Алберт Ајнштајн имао укупно 22 регистрованa патента у 6 различитих земаља (Немачка 9 патената, Велика Британија 5 патената, Сједињене Државе 3 патента, Француска 2 патента и по један у Аустрији, Мађарској и Швајцарској) и то 21 патент за проналаске и 1 патент за дизајн. Осим овог последњег, све патенте је добио са сарадницима, који су заједно са њим били проналазачи и подносиоци пријава. Највише патената је добио са Леом Силардом - укупно 19, док је са Рудолфом Голдшмитом и Густавом Бакијем имао по један, што се слаже са подацима из расположиве литературе [9,10].

Анализом Ајнштајнових патената за проналаске утврђено је да укупно 13 њих представља основне патенте, односно патенте одобрене на основу прве поднете пријаве за одговарајући проналазак, док преосталих 8 представља аналоге, односно патенте којима је исти проналазак заштићен у различитим земљама, а који заједно са одговарајућим основним патентом чине патентну фамилију. У већини случајева Ајнштајн и његови супријавиоци су користили међународно право првенства на основу Париске конвенције за заштиту индустријске својине из 1883. године (такозвани приоритет), са изузетком мађарског патента HU102079A, јер то није било могуће због истека максималног рока од годину дана за коришћење одговарајућег приоритета.

Списак ових патената је дат у Табели 1 у прилогу, при чему су подаци о основним патентима у редовима у табели осенчени, док су слова подебљана, за разлику од података о аналозима. Подаци основним патентима у Табели 1 су наведени по датуму подношења тих пријава, а за њима следе подаци о њиховим аналозима (патентима за исти проналазак из других земаља). У случају када за прву поднету пријаву патента није био одобрен патент, онда је као основни патент узет аналог са најранијим датумом подношења.

Сходно наведеном, од укупно 13 Ајнштајнових основних патената, 3 потичу из Велике Британије (патенти GB282428A, GB282808A i GB284222A), 9 из Nemačke (DE554959C, DE555413C, DE556535C, DE561904C, DE562040C, DE562300C, DE563403C, DE565614C и DE590783C) и 1 из Сједињених Држава (US2058562A). Већина ових основних патената – њих 9 - нема аналоге из других земаља. Са друге стране, немачки патенти DE555413C и DE554959C имају по 3 аналога, док британски патенти GB282428A и GB282808A имају по један аналог. Ово указује да је Ајнштајн био првенствено фокусиран за тржиште малог броја најразвијенијих земаља, али ипак није био успешан у комерцијализацији својих проналазака, делимично и због сложених околности у коме је живео и стварао (I светски рат, Велика економска криза и II светски рат, лични и породични проблеми).



5. Закључак

Иако је првенствено познат као теоријски физичар, Ајнштајн је био блиско повезан и са проналазаштвом. Са једне стране, познато да је Ајнштајн своје прво запослење после дипломирања добио у Швајцарском заводу за интелектуалну својину, где је радио као патентни испитивач од 1902. до 1909. године. Са друге стране, Ајнштајн се није ограничавао само на улогу патентног испитивача, односно особе која врши испитивање пријава патената да би на основу њих одобрила или одбила издавање патента. Испоставило са да је и он сам имао смисла за креирање нових проналазака, слично свом стрицу Јакобу Ајнштајну, који је патентирао више својих проналазака. Ајнштајн је проналаске стварао у сарадњи са својим колегама Леом Силардом (највећи број) са којим је радио на конструкцијама фрижидера, те Рудолфом Голдшмитом и Густавом Бакијем. Међутим, његови проналасци данас углавном немају посебан значај осим историјског. Једини изузетак представља Ајнштајн-Силардова пумпа без покретних делова, која и данас има примену у појединим областима технике. Захваљујући свом искуству патентног инжењера, Ајнштајн је самостално припремао пријаве патената и успео да добије укупно 22 патента, од тога 21 патент за проналаске и 1 за дизајн, и то у 6 различитих земаља. Од 21 патента за проналаске, укупно 13 њих представља основне патенте, док су преосталих 8 њихови аналози.



6. Литература
  1. Алберт Ајнштајн – Wikipedia (https://sr.wikipedia.org/sr-el/Алберт_Ајнштајн, приступљено 24.09.2020.)
  2. Seven years a "cobbler" (https://www.ige.ch/en/about-us/the-history-of-the-ipi/einstein/einstein-at-the-patent-office.html#:~:text=Seven%20years%20a%20"cobbler",known%20as%20the%20patent%20office, приступљено 24.09.2020.)
  3. Ђорђе У. Крстић – Милева и Алберт Ајнштајн, Матица Српска, Нови Сад, 2005.
  4. Радмила Милентијевић - Милева Марић Ајнштајн, Живот са Албертом Ајнштајном, Просвета, Београд, 2012.
  5. Милева Марић непризнати геније (https://galaksijanova.rs/mileva-maric-nepriznati-genije/, приступљено 24.09.2020.)
  6. Das "Maschinchen" (https://www.einstein-website.de/z_biography/maschinchen.html, приступљено 24.09.2020.)
  7. Десанка Ђурић-Трбуховић – У сенци Алберта Ајнштајна, Клуб НТ, Београд, 1995.
  8. Gene Dannen - The Einstein-Szilard Refrigerators, Scientific American, January 1997 (http://www.physics.smu.edu/scalise/P3374fa16/EinsteinSzilardRefrigerators.pdf, приступљено 24.09.2020.)
  9. Asis Kumar Chaudhuri - Einstein’s Patents and Inventions (https://arxiv.org/ftp/arxiv/papers/1709/1709.00666.pdf, приступљено 24.09.2020.)
  10. Matthew Trainer - Albert Einstein's patents, World Patent Information, vol. 28, 2006, pp.159-165