Промовисан Зборник радова "Технолошке иновације-генератор привредног развоја" |
недеља, 03 фебруар 2013 19:20 | |||
У Привредној комори Републике Српске, 29. јануара 2013. године промовисан је Зборник радова научно-стручног скупа "Технолошке иновације-генератор привредног развоја".
Иновација као генератор привредног развоја може повећати конкурентост домаће привреде, јер је прошло вријеме када је конкурентност представљала јефтина радна снага, изјавио је директор сектора гранских удружења у Привредној комори Републике Српске Перо Ћорић. Он је, приликом представљања зборника радова са научног скупа "Технолошке иновације-генератор привредног развоја", рекао да се одржавањем тог скупа, па промоцијом зборника радова, настоји анимирати научна заједница и привредни субјекти да конкурентност повећају кориштењем и примјеном иновација. I - НАУЧНИ РАДОВИ
ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАДОВИ
ПРЕTХОДНА САОПШТЕЊА
II – СТРУЧНИ РАДОВИ
III – ПРИЛОЗИ
ПРЕДГОВОР У организацији Привредне коморе РС и Савеза иноватора РС одржан је 12. новембра 2012. године у Бањој Луци научно-стручни скуп "Технолошке иновације генератор привредног развоја". Скуп је одржан под покровитељством Министарства науке и технологије РС и Министарства цивилних послова БиХ. Скупу је присуствовало укупно 54 учесника и гостију. Од пријављених 39, аутори су презентовали 23 научно-стручна рада. У Зборнику је представљенo 36 радова од 68 аутора, а остали радови нису били у потребној радној форми припремљени за Зборник. Зборник има научно-стручни карактер, a радови су категорисани по сљедећем: 1. Научни радови : 17 1.1. Оригинални: 4 1.2. Претходна саопштења: 4 1.3. Прегледни радови: 9 2. Стручни радови: 10 3. Прилози: 9 Радови су изложени према категоризацији и абецедном реду. Приказани радови су најновија сазнања и рјешења из области: примјене технолошких иновација (машинство, електроника, информатикa, пољопривреда, грађевинарство и др. ), економије, екологије, образовања и др. Зборник садржи веома користан материјал, неопходан за обогаћивање сазнања из проблематике стварања, примјене и коришћења технолошких иновација, те њиховог утицаја на привредни и друштвени развој. Скуп је, пригодном бесједом отворио представнк Министарства науке и технологије Чедомир Ољача, дипл. инж. Скупу су се обратили поздравним говорима: Др Даница Мићановић, представник Привредне коморе Србије, Проф. Др Слободан Попов ЦНТИ, Нови Сад, а у име организатора Перо Ћорић, дипл. инж. Радови представљени у Зборнику су рецензисани и редакцијски уређени, али, за изнесене податке, њихову оригиналност и вјеродостојност, одговорност сносе аутори. РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
УВОД Сви облици иновација, а посебно технолошке иновaције су постале неспорно генератор привредног и друштвеног развоја. У анализама међународних финансијских и развојних институција (Свјетска банка, Европска банка за обнову и развој, ММФ, УНДП и друге) земље се дијеле према степену развијености у три категорије: а) неразвијене земље које се у свом развоју претежно ослањају на експлоатацију природних ресурса; б) земље у развоју које се све претежно ослањају на индустријску прераду ресурса и в) развијене земље чији се развој заснива на примјени иновација заснованих на знању и новим технологијама. БиХ још увијек спада у прву групу - земаља чија се привреда заснива на експлоатацији природних ресурса. Сасвим је јасно да БиХ неће моћи изаћи из неразвијености и сиромаштва уколико се у свом развоју не ослони на иновације и почне да их систематично примјењује у свим друштвеним и привредним областима. Међутим, још увијк смо далеко од такве праксе. Често се улога иноватора и иновација у друштвеном и привредном развоју неоправдано потцјењују. Још увијек се погрешно тј. преуско тумачи и сам појам иновација. Наиме савремене иновације нису само тенолошке и не примјењују се само у индустрији. Оне имају далеко шири значај који прецизно дефинише савремена литература. Савремена наука иновације дефинише као специфично оруђе предузетника, средство помоћу којег они користе промјену као могућност за извршење различитих друштвено корисних активности. Научна анализа иновација и ефеката њихове примјене представља нову научну дисциплину коју треба стално учити и примјењивати. Конкретније речено иновација представља радњу која обрађује ресурсе новим капацитетима за стварање богатства.На тај начин иновација, уствари креира ресурс. Зато један од најплоднијих савремених теоретичара и практичара иновација и предузетништва-Piter Druker „ не постоји таква ствар у свијету као што је ресурс. Све док човјек не пронађе употребну вриједност нечега у природи и то нешто не обдари економском вриједношћу то није ресурс“. Међутим, не треба заборавити да технолошке иновације имају приоритетно мјесто и представљају „sine qua non“ (услов без кога се не може) у модерном привредном и друштвеном развоју. Технолошке иновације су генератор развоја,али захтјевају и посебне институционалне и инфраструктурне услове јер се значајнији добици у погледу конкурентности остварују унапређењем институција, затим изградњом инфраструктуре, смањењем макроекономске нестабилности , побољшањем људског капитала и друго. Иновација је посебно важна за економије гдје постоји критички ниво знања и тиме могућност интегрисања и прилагођавање егзогених технологија у процесу производње робе и услуга, чиме се побољшава њихова продуктивност усвајањем постојећих технологија. Да би се искористила односна иновативност, потребно је да се у земљама које желе убрзани развој ради на на иновирању индустријског дизајна, квалитета производа, сервису и другим компонентама конкурентности производа и услуга. Потребно је припремити окружење које је погодно за иновативне активности уз подршку јавног и приватног сектора у привреди,науци,образовању и гругом. Конкретно, то значи довољно улагања у истраживање и развој, посебно у сектору високих технологија. Тиме се подразумјевају присуство високог квалитета научно-истраживачких институција, велика сарадња у истраживању између универзитета и индустрије, као и заштита интелектуалне својине. У ово вријеме кризе изузетно је важно да се схвати улога иновативативних знања и да се земља одупре притисцима да се штеди на улагањима у науку и образовање.Смањење средстава за науку и образовање је контрапродуктивно,посебно у вријеме кризе када наука и нова знања могу највише допринијети изласку из кризе и сиромаштва.Надамо се да ће таквој позитивној промјени друштвене свијести и политичке воље допринијети и радови у овом Зборнику. За Редакциони одбор
Проф др Никола Вукмировић
|