Savez inovatora Republike Srpske

На Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву 30.05.2025. одржан је научни симпозијум поводом 100 година од открића квантне механике и поводом 150. годишњице рођења Милеве Марић Ајнштајн отворена изложба "Кроз простор и време".

Уједињене нације су 2025. годину прогласиле међународном годином квантних наука и квантних технологија.

Декан Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др.Божидар Поповић рекао је да је овај научни симпозијум, први, не само у Републици Српској, него и у региону и Европи:
– Данас обиљежавамо 100 година квантне механике и поносан сам што се то одржава на Електротехничком факултету. За данашњи дан смо приредили, заједно са Савезом иноватора Републике Српске, изложбу о нашој Милеви Марић Ајнштајн, која је такође, можда директно, можда индиректно заслужна за дијелове овакве теорије – рекао је Поповић.

Проф, др Жељко Пржуљ, Електротехничком факултету у Источном Сарајеву, први је написао уџбеник из Нанонаука и нанотехнологија на српском језику:
–УН прогласиле 2025. Међународном годином квантних наука и квантних технологија. Вернер Хајзенберг је 1925. године први пут са својом групом истраживача математички заокружио и формализовао квантну механику какву данас познајемо. Пар мјесеци послије њега је то урадио и Ервин Шредингер, зато је ова година и изабрана”
– Квантна механика је једна револуционарна теорија, која је радикално промијенила наше гледање на стварност, на наше поимање узрочности и детерминизам. У квантној механици честица може бити и талас, може бити истовремено и на једном и на другом мјесту, дакле она је срушила класични поглед на стварност. Квантна механика је темељ модерне физике и буквално је темељ свих модерних технологија које су обиљежиле 20. вијек.
– Без квантне механике нема ни полупроводника, ни полупроводничких технологија, нема ни ласера, нема ни наноотехнологија, нема ни магнетних меморија, процесора, магнетне резонанце, значи, гдје се год окренемо квантна механика је теоријски оквир који објашњава појаве и процесе у микросфери.

Проф, др Дејан Гвоздић,Електротехнички факултет у Београду, рекао је да широј јавности влада увјерење да је квантна механика доста апстрактна наука, те да многи не виде корист од ње:
– Квантна механика у данашњем тренутку омогућава да се развију многе технолошке дисциплине, у овом тренутку информационо-комуникационо друштво у коме живимо, заснива се на многим достигнућима везаним за квантну механику.
– Оно што очекује и вјерује да ће се десити, јесте да ће доћи до одређене интеграције квантних рачунара и вјештачке интелигенције, па ово што данас видимо као вјештачку интелигенцију.

Проф, др Милан Пантић, Природно-математички факултет у Новом Саду и гостујући професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, надахнуто је одржао предавање "Упознајмо квантни свет“:
– Како то квантна суперпозиција утиче на нашу стварност? Квантна физика доноси мноштво тога што ми кажемо - мистерија парадокса, чуда. Она мења нашу стварност, квантна механика је „растурила“ у парампарчад здрав разум...

Поводом 100. година Квантне механике и 150, год. од рођења Милеве Марић Ајнштајн Савез иноватора је у суорганизацији са Електротехничким факултетом Универзитета И, Сарајево, поставио изложбу "Простор и вријеме" (30.05. – 14.06.2025.), која ће се по посебном плану у току 2025. реализовати и у другим мјестима у РС. Изложба је постављена на 28 банера на којима је илустрован живштни пут, научни рад и судбина наше научнице Милеве Марић А.